AMH i ovarijalna rezerva
Merenje AMH do sada se u kliničkoj praksi koristilo prvenstveno za procenu mogućnosti da će žena u postupku IVF odgovoriti superovulacijom. AMH je direktno povezan sa brojem oocita koje su dobijene u IVF postupku. On može otkriti žene čiji će jajnici prejako reagovati i kod kojih će se razviti sindrom ovarijalne hiperstimulacije (OHSS) i obratno, otkriti žene kod kojih se očekuje slabi odgovor u postupku IVF-a kako bi se mogle nositi sa svojim očekivanjima. AMH je tu pouzdaniji nego FSH. U tom kontekstu, AMH se obično smatra odrazom ovarijalne rezerve , odnosno broja folikula koji mogu biti obuhvaćeni za rast pod delovanjem FSH. Pojam „ovarijalna rezerva“ puno tačnije se koristi za označavanje grupe/zalihe primordijalnih/nerastućih folikula unutar jajnika. 
Predviđanje preostalog vremena za ostvarivanje trudnoće
Smanjenje koncentracije AMH sa smanjenjem ovarijalne rezerve potvrđeno je u velikim grupama žena. Tako su započela istraživanja može li se AMH koristiti kao prediktor preostalih godina života u kojima se može ostvariti trudnoća i starosti u kojoj će nastupiti menopauza.
AMH postaje nemerljiv oko 5 godina pre nego će žena izgubiti menstruaciju i treba ga tumačiti u kontekstu starosne dobi. AMH može biti vredan pokazatelj rada jajnika nakon hemoterapije ili drugih lečenja koja oštećuju jajnike te pomoći u savetovanju žena po pitanju mogućnosti reprodukcije. Određivanje AMH pre početka lečenja prediktivno je za funkciju jajnika posle hemoterapije, iako njegove vrednosti za davanje individualiziranih saveta još treba potvrditi. 
Regulišu li gonadotropini AMH?
Postojanost u nivou AMH tokom menstrualnog ciklusa ne znači da je njegovo stvaranje potpuno gonadotropinski nezavisno. Stvaranje AMH od strane malih antralnih folikula jasno ukazuje na to da je stvaranje AMH regulisano sa FSH, jer su ti folikuli bez sumnje osetljivi, ako ne i potpuno zavisni od FSH. Za sada nije jasno koja veličina folikula unutar 2-10 mm najviše pridonosi koncentraciji AMH u serumu.
Produžena supresija gonadotropina koja nastaje primenom analoga GnRH dovodi do progresivnog smanjenja AMH. Da bi do toga došlo, treba proći više meseci i proces je sporiji nego što je to opadanje vrednosti estradiola ili inhibina B.
Primena kombinovane hormonske kontracepcije ima malo uticaja na sekreciju AMH, iako neka longitudinalna istraživanja upućuju na određenu supresiju.
Treći primer sa produženom supresijom gonadotropina je trudnoća, a prospektivne analize su pokazale značajnu supresiju AMH. Suprotno tome, žene sa povećanim vrednostima prolaktina i hipotalamičkom amenorejom ne pokazuju smanjene koncentracije AMH, dok neka klinička opažanja ukazuju na to da žene sa hipogonadotropnim hipogonadizmom imaju niži AMH.
Bez izuzetka, AMH treba tumačiti u kliničkom kontekstu, a daljnja istraživanja će razjasniti njegovu punu vrednost u novim saznanjima o funkciji jajnika. 
AMH u detinjstvu i adolescenciji
Većina podataka o AMH dobijena je od žena u kasnim reproduktivnim godinama kada njegova koncentracija opada. AMH merljiv je tokom detinjstva, a poslednji podaci pokazuju određene obrasce promena u AMH tokom detinjstva i adolescencije. U longitudinalnim studijama potvrđeno je da AMH pokazuje plato ili čak pad vrednosti tokom puberteta. Čini se verovatnim da porast stvaranja FSH u ranom pubertetu podstiče veći broj folikula da se razviju do kasnijih stadijuma zrelosti, što postupno dovodi do normalnih folikularnih odnosa karakterističnih za zreli jajnik.
AMH postiže najviše vrednosti oko 24. godine života. Kao i u odraslih, AMH je koristan pokazatelj toksičnog delovanja hemoterapije na funkciju jajnika kod dece i adolescenata. 
AMH u dijagnostici
AMH ima ulogu u dijagnozi poremećaja funkcije jajnika. Najveću važnost ima u dijagnozi sindroma policističnih jajnika, jer žene sa PCOS-om imaju znatno povišene vrednosti AMH. Visoke intraovarijske koncentracije AMH mogu smanjiti odgovor na FSH.
Određivanje AMH značajno je u diferencijalnoj dijagnozi oligomenoreje i verovatno je da će u budućnosti biti deo revidiranih kriterijuma za dijagnozu PCOS-a.
Budući da AMH stvaraju granuloza ćelije, AMH je značajan za dijagnozu i nadziranje granuloza ćelijskih tumora.
Clin Endocrinol. 2012; 77(5):652-655

 

Nešto  malo o štitastoj žlezdi

 

  Štitasta žlezda se nalazi sa prednje strane vrata ispred dušnika. Ima oblik štita pa otuda joj ime. Veličine je oko 5 santimetara, mala je ali jako značajna, zbog svoje funkcije, tj . uloge u organizmu. Kao i druge žlezde sa unutrašnjim lučenjem, svoje produkte, hormone luči u krv i preko njih deluje na sva tkiva i organe u ljudskom telu. Ne postoji gotovo ni jedno tkivo ni organ na koji ne deluju hormoni štitaste žlezde.

Read More: Nešto malo o štitastoj žlezdi

 

Dijabetes

Dijabetes (Šećerna bolest) je jedno od vrlo česth hroničnih-metaboličkih bolest,to je stanje u kojem telo ima problem u kontrolisanju nivoa glukoze (šećera) u krvi. Javlja se kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili proizvedeni insulin ne deluje na pravilan način. To dovodi do povećanog nivoa glukoze u krvi i dijabetesa. Postoje dva različita tipa dijabetesa, dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2.

Read More: Dijabetes

 

 

Rak grlića materice i papa test

 

 

Rak grlića materice (cervikalni karcinom), predstavlja globalni problem -naročito u zemljama u razvoju.  Ova bolest je treća je po učestalosti među malignim tumorima u svetu i sa više od pola miliona novih slučajeva svake godine, čini skoro 9% svih slučajeva raka kod žena. Većina novih slučajeva raka grlića materice (oko 80%) otkriva se u manje razvijenim regionima sveta, u kasnijim fazama bolesti kada je prognoza bolesti loša. Najveći broj smrtnih ishoda od raka grlića materice evidentira se u manje razvijenim regionima sveta, u kojima su stope mortaliteta približno tri puta više.

pročitaj više Rak grlića materice i papa test


Intolerancija na hranu

  Najčešći  metabolički poremećaji (razne akutne i hronične bolesti) su direktno u vezi sa hranom koju unosimo u organizam. Prirodna ili prerađena hrana sadrži biološki aktivne spojeve, koji pružaju klinički dokazanu dobrobit za čovekovo zdravlje i važan je činilac u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti.
  Poznato je da ima 25 metaboličkih tipova ljudi, tako da jedna ista namirnica ili prehrambeni proizvod koji se konzumira, može prouzrokovati drugačije efekte u organizmu različitih osoba. Neke nutritivno vredne namirnice mogu izazvati hiperosetljivost, koja se manifestuje imunološkim odgovorom organizma, stvarajući IgE antitela ili se mogu pojaviti IgG antitela.

  Intezitet reakcije organizma određuje da li je osoba alergična na određenu namirnicu ili je u pitanju nepodnošljivost organizma, odnosno intolerancija na tu namirnicu.

  Alergija na hranu je tip reakcije (IgE antitela) koji se javlja vrlo brzo sa simptomima koji mogu uključivati :
   - Povraćanje, dijareju, bol u stomaku, vrtoglavica, reakcije na koži (urtikarija, ekcemi…), psihički problemi…
   - U nekim slučajevima može doći i do anafilaktičkog šoka (teško disanje, šok, dramatični pad krvnog pritiska, ubrzan puls, nesvest) sa tragičnim ishodom.
  Namirnice koje imaju visok alergijski potencijal su: kravlje mleko, jaja, žitarice, kvasac, orašasti plodovi (kikiriki, orasi, pekan), bobičasto voće, soja, ribe, plodovi mora, školjke i drugo.
  Međutim, sve reakcije na hranu ne moraju biti alergije. Ako reakcija isključuje imuni sistem to je onda intolerancija na hranu (IgG antitela). Intolerancija organizma na određenu vrstu hrane nastaje iz razloga što telo ne proizvodi potrebne hemijske materije ili enzime u dovoljnoj meri, da bi je mogli razgraditi i apsorbovati.

  Najčešće intolerancije na hranu su: intolerancija na kravlje mleko (laktozu), na žitarice (gluten - ne treba mešati sa celijakijom koja je autoimuna bolest) i dr….

  U zavisnosti od količine unete hrane koju organizam ne toleriše javljaju se inflamatorni procesi sa sledećim simptomima :
   - Stomačne tegobe (bolovi, mučnina, promene u stolici)
   - Opšti zamor tela, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, vrtoglavica, depresija i bronhijalne smetnje.
  Kao posledica intolerancije na hranu nastaje i problem gojaznosti. Zapravo, namirnice koje ne toleriše organizam mogu inicirati povišenu produkciju materije kaheksin (TNF- alfa), koja se vezujući za receptore insulina blokira njegovo delovanje u organizmu. Šećer (glukoza) iz krvi se zbog toga ne može iskoristiti kao energetski potencijal, već se u jetri transformiše u masne kiseline i deponuje u masno tkivo (formiraju se masne naslage). Zbog toga ako je osoba podvrgnuta dijeti (redukciji kalorija) a nije bilo željenog efekta, to je znak da postoje namirnice koje organizam ne toleriše.

  Test intolerancije na hranu, utvrđuje koje su od namirnica ili prehrambenih proizvoda optimalne za pacijenta, da bi organizam funkcionisao normalno.
 

  U našoj laboratoriji se može obaviti test intolerancije na hranu i dr.:
   - Intolerancija na hranu 46, Intolerancija na hranu 90, Intolerancija 110, Intolerancija aditivi, Intolerancija - teški metali, Intolerancija - štetna zračenja, Intolerancija – hemija,  Intolerancija - kancerogeni, Intolerancija - industrijska zračenja, Intolerancija - gljivice

 

Mr ph Vencislav Grozdanović Spec.med. biohemije.