Intolerancija na hranu

  Najčešći  metabolički poremećaji (razne akutne i hronične bolesti) su direktno u vezi sa hranom koju unosimo u organizam. Prirodna ili prerađena hrana sadrži biološki aktivne spojeve, koji pružaju klinički dokazanu dobrobit za čovekovo zdravlje i važan je činilac u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti.
  Poznato je da ima 25 metaboličkih tipova ljudi, tako da jedna ista namirnica ili prehrambeni proizvod koji se konzumira, može prouzrokovati drugačije efekte u organizmu različitih osoba. Neke nutritivno vredne namirnice mogu izazvati hiperosetljivost, koja se manifestuje imunološkim odgovorom organizma, stvarajući IgE antitela ili se mogu pojaviti IgG antitela.

  Intezitet reakcije organizma određuje da li je osoba alergična na određenu namirnicu ili je u pitanju nepodnošljivost organizma, odnosno intolerancija na tu namirnicu.

  Alergija na hranu je tip reakcije (IgE antitela) koji se javlja vrlo brzo sa simptomima koji mogu uključivati :
   - Povraćanje, dijareju, bol u stomaku, vrtoglavica, reakcije na koži (urtikarija, ekcemi…), psihički problemi…
   - U nekim slučajevima može doći i do anafilaktičkog šoka (teško disanje, šok, dramatični pad krvnog pritiska, ubrzan puls, nesvest) sa tragičnim ishodom.
  Namirnice koje imaju visok alergijski potencijal su: kravlje mleko, jaja, žitarice, kvasac, orašasti plodovi (kikiriki, orasi, pekan), bobičasto voće, soja, ribe, plodovi mora, školjke i drugo.
  Međutim, sve reakcije na hranu ne moraju biti alergije. Ako reakcija isključuje imuni sistem to je onda intolerancija na hranu (IgG antitela). Intolerancija organizma na određenu vrstu hrane nastaje iz razloga što telo ne proizvodi potrebne hemijske materije ili enzime u dovoljnoj meri, da bi je mogli razgraditi i apsorbovati.

  Najčešće intolerancije na hranu su: intolerancija na kravlje mleko (laktozu), na žitarice (gluten - ne treba mešati sa celijakijom koja je autoimuna bolest) i dr….

  U zavisnosti od količine unete hrane koju organizam ne toleriše javljaju se inflamatorni procesi sa sledećim simptomima :
   - Stomačne tegobe (bolovi, mučnina, promene u stolici)
   - Opšti zamor tela, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, vrtoglavica, depresija i bronhijalne smetnje.
  Kao posledica intolerancije na hranu nastaje i problem gojaznosti. Zapravo, namirnice koje ne toleriše organizam mogu inicirati povišenu produkciju materije kaheksin (TNF- alfa), koja se vezujući za receptore insulina blokira njegovo delovanje u organizmu. Šećer (glukoza) iz krvi se zbog toga ne može iskoristiti kao energetski potencijal, već se u jetri transformiše u masne kiseline i deponuje u masno tkivo (formiraju se masne naslage). Zbog toga ako je osoba podvrgnuta dijeti (redukciji kalorija) a nije bilo željenog efekta, to je znak da postoje namirnice koje organizam ne toleriše.

  Test intolerancije na hranu, utvrđuje koje su od namirnica ili prehrambenih proizvoda optimalne za pacijenta, da bi organizam funkcionisao normalno.
 

  U našoj laboratoriji se može obaviti test intolerancije na hranu i dr.:
   - Intolerancija na hranu 46, Intolerancija na hranu 90, Intolerancija 110, Intolerancija aditivi, Intolerancija - teški metali, Intolerancija - štetna zračenja, Intolerancija – hemija,  Intolerancija - kancerogeni, Intolerancija - industrijska zračenja, Intolerancija - gljivice

 

Mr ph Vencislav Grozdanović Spec.med. biohemije.