Ponedeljak - Petak - 7:00 - 20:00, Subota - 7:00 - 14:00

Biohemija

Biohemija

Biohemija

Biohemijski parametri krvi su vrednosti na osnovu kojih se dobija uvid u stanje metabolizama glukoze, lipidnog statusa, funkcije jetre, pankreasa, bubrega, srca, kostiju, količina protein plazme, gvožđa i elektrolita.

GLUKOZA

  • HbA1c (glikohemoglobin)

    Određuje se kod osoba sa dijagnozom dijabetesa radi praćenja bolesti i pri proceni efikasnosti terapije.

  • Glikemija

    Pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema.

  • Trigliceridi

    Masnoća iz hrane koja se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stiže do jetre. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga.

  • OGGT ili test tolerancije na opterećenje glukozom

    Koristi se pri dijagnozi šećerne bolesti ili drugih oblika poremećaja u metabolizmu ugljenohidrata. OGTT je test kojim se ispituje metabolizam ugljenohidrata i pomoću kojega se može prepoznati rani stadijum dijabetesa. Koncentracija glukoze je nakon opterećenja organizma glukozom povišena i u testu se određuje vreme za koje će koncentracija glukoze pasti na normalu. Ovaj test oponaša fiziološko uzimanje hrane pod standardnim uslovima.

LIPIDNI STATUS

Visoki rizik učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida. Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina.

  • Holesterol

    Stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora. Pre svega načina ishrane, nasleđa, rada hormona tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem, te funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.

  • HDL holesterol

    Kada od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL holesterol. HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.

  • LDL holesterol ili ″loš holesterol″

    Njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za arterosklerozu.

ISPITIVANJE STANJA JETRE

  • Gama glutamil transferaza (GGT)

    Veoma je osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Najviše GGTa ima u bubrezima, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina.

  • Aminotransferaze (Transaminaze)

    Unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Određivanje katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre.

  • Laktat dehidrogenaza (LDH)

    Enzim koji sa nalazi u jetri, srcu, bubrezima, skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata.

  • Bilirubin

    Krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. Oko 80% bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). Preostalih 20% dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citokromi, katalaza). Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica.

ENZIMI ZA ISPITIVANJE FUNKCIJE KOSTIJU

  • Alkalna fosfataza (ALP)

    Grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestera fosfatne kiseline i alkohola. Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.

ENZIMI PANKREASA

  • Alfa amilaza

    Enzim male molekularne mase. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda.

ENZIMI ZA ISPITIVANJE FUNKCIJA SRČANOG MIŠIĆA

  • Kreatin kinaza CPK

    Cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak.

ISPITIVANJE STANJA BUBREGA

  • Urea

    Krajnji produkt metabolizma belančevina. Izlučuje se iz bubrega tj. mokraće. Azotemija ili uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće.

  • Kreatinin

    Nastaje iz kreatina, krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije, pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega.

ISPITIVANJE STANJA ZGLOBOVA

  • Mokraćna kiselina (urati)

    Proizvod metabolizma purina, materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Kako je ona raspadni produkt metabolizma, organizam je mora eliminisati, a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće, a jednu trećinu putem stolice.

UKUPNI PROTEINI PLAZME

  • Proteini

    Gradivni materijal čovečijeg tela. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina.

  • Albumin

    Protein koji se sintetiše u jetri, osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.

GVOŽĐE

Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu, sastavni je hemoglobina, mioglobina, citohroma i mnogih enzima. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem, zatim jetra, slezina, koštana srž i bubrezi. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

  • TIBC i UIBC

    Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom. Od količine transferina u serumu zavisi koliko se gvožđa može vezati, odnosno koliki je ukupni kapacitet vezivanja gvožđa u serumu, TIBC (total iron binding capacity). Normalno je da samo jedan deo transferina ima vezano gvožđe, dok je drugi deo transferina slobodan, tj. nezasićen. Taj deo transferina koji još može vezivati gvožđe zove se nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa, UIBC (unsaturated iron binding capacity).

  • Feritin

    Određuje se kada je potrebno proceniti zalihe gvožđa u organizmu.

  • Transferin

    Transportuje gvožđe kroz krv i predaje ga ćelijama na korišćenje i to pre svega ćelijama kostne srži za sintezu hemoglobina.

  • Vitamin B12

    Određuje se prilikom prostavljanja dijagnoze makrocitne anemije, kao i pri proceni demencije i neuropatije.

  • Folna kiselina

    Određuje se kada postoji sumnja na nedostatak ovog vitamina kao i pri utvrđivanju uzroka nekih vrsta anemija. Koristi se i za procenu nutricionog statusa kod ljudi kod kojih je povećan rizik od pothranjenosti.

ELEKTROLITI

Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode, održavaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju, potpomažu rad srca i drugih mišića, aktivatori su enzima itd.

  • Kalijum

    Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića, pre svega, u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti.

  • Natrijum

    Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu.

  • Hlor

    Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. Izuzetno je važan za održavanje kiselinskobazne ravnoteže u organizmu.

  • Magnezijum

    Prvenstveno je međućelijski elektrolit. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

  • Kalcijum

    U organizmu se nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1 - 2%). Nivo kalcijuma u organizmu, a samim tim i u krvi, direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda), unosa namirnica koje sadrže kalcijum, aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega.

  • Fosfor

    Uz kalcijum važan za izgradnju kostiju, takođe je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih puteva. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda, ishrane, apsorpcije u organima za varenje, funkcije bubrega i metabolizma kostiju.

  • Bakar

    Specifična oboljenja koja su povezana sa deficijencijom Cu uključuju Menkeov sindrom, Vilsonovu bolest i dr. Povišene vrednosti bakra mogu biti toksične.

  • Cink

    Klinička slika deficijencije Zn uključuje zaostajanje u rastu, sazrevanje mišića, testikularnu atrofiju i hepatosplenomegaliju. Starost, trudnoća, laktacija i alkoholizam su povezani sa većom incidencom nedostatka Zn.

  • Bikarbonati

    Merenjem parcijalnih krvi (pH), koncentracije bikarbonata, i drugih vrednosti, moguća je objektivna procena alveolarne (plućne) ventilacije ali i funkcija drugih organskih sistema od izuzetne važnosti za normalan život. Gasne analize pored velikog značaja koji imaju u dijagnostici mnogih bolesti, od neprocenjive su vrednosti pre svega u dijagnostici respiratorne (disajne) acidoze i alkaloze, ali i kod metaboličke acidoze i alkaloze.